Na ovom akvarelu smeštena je priča o spokojstvu, jednostavnosti i svetlosti Mediterana. U prvom planu, nežno ljuljuškani morskim ritmom, brodić i nekoliko usidrenih čamaca odmaraju u tišini. Kao da su, baš tu, zaboravili vreme.

Sunce je bilo visoko, neumoljivo. U vazduhu se osećala vrela prašina i slani dah mora. The sun was high, relentless. There was hot dust and the salty breath of the sea in the air.I tako je nastala „Vruća plaža“, akvarel koji sam naslikala gotovo u dahu, kao da sam želela da uhvatim trenutak pre nego što ispari sa horizonta.

Ovog puta, četkica me povela do obale – tamo gde se put i more sreću u ritmu života.This time, the brush led me to the shore - where the road and the sea meet in the rhythm of life. Naslikala sam šetalište koje pulsira svakodnevicom: automobili prolaze, biciklisti promiču, šetači uživaju u pogledu, a visoke palme bacaju dugačke senke po toplom asfaltu. Sve se kreće, ali ništa ne žuri.

Ponekad se muzika ne sluša, ona se slika. Tog dana, četkica je zamenila žice, a pigmenti su progovorili umesto nota. Na papiru se rodio čovek: crnac sa gitarom u rukama, uronjen u trenutak, utonuo u plavičaste senke i zlatne odsjaje duše.

Danas je bio jedan od onih dana kad te sunce pozove napolje, a toplotu ne meriš u stepenima, već po osmesima ljudi oko tebe. Moja dva najbolja druga i ja spakovali smo lagane stvari u kola i zaputili se u mali obližnji grad, poznat po svojim jezerima. Odabrali smo jedno posebno mesto, zove se Šljunkara.

U novom akvarelu donosim prizor muzičara koji, zatvorenih očiju, svira trubu u zadimljenom džez baru.In a new watercolor, I present a scene of a musician playing the trumpet in a smoky jazz bar with his eyes closed. Njegova figura uronjena je u plavičaste i zlatne tonove, dok se muzika gotovo može osetiti u kapima boje koje klize niz papir.